Pozdrav svima. Ova tema mi je jako zanimljiva, jer i sam sam suočen sa ovim problemom. Razredni sam starešina četvrtom razredu, ekonomski tehničcar, i na tromesečju od 29 učenika imam sumiranih 1076 izostanaka, od čega neopravdaih 286. Kao što i sami vidite to je ogroman broj, a ako se tome doda da bi realno trebalo da bude makar duplo više kada doktori ne bi pisali opravdanja svakom učeniku koji se javi iz bilo kog razloga, jer im to ide u prilog, iz poznatog razloga da se plaćaju po učinku. Drugi razlog je lično pravdanje roditelja. Često puta sam imao sledeci slučaj: Dolazi roditelj u školu da se upozna sa stanjem u školi, odnosno ocenama i izostancima svog deteta. Neznajući da je dete iskreno na moje pitanje  u vezi sa izostancima reklo da su neopravdani, krene da pravda svoje dete, ili bolešću ili raznim obavezama, plašeći se da zbog velikog broja neopravdanih izostanaka ne bude izbačeno iz skole.

Šta odgovoriti takvom roditelju?

Smatram sebe jako otvorenom osobom, jako sam blizak sa svojim učenicima, u smislu da su spremni da mi povere veliki broj svojih problema, smatrajuci da će kroz razgovor sa starijom osobom lakše doći do rešenja. Međutim u postojećem sistemu obrazovanja nije moguće mnogo  učiniti po pitanju neopravdanog izostajanja osim razgovora.

Lako je nekoga kazniti, pitanje je kako pomoći toj osobi?

Intreresantno je da do izostajanja uvek dolazi iz istih predmeta. Koga onda vaspitavati, decu ili nastavnike?

Često se pitam čemu služi predmet "gradjansko vaspitanje".

Po meni bi trebalo uvesti obavezu da se svake nedelje uvede čas suočavanja i za učenike i nastavnike, kako bi se videlo šta smeta i jednima i drugima.

Nisam primetio ni u jednoj školi u kojoj sam bio da postoje kutije za primedbe učenika, a po meni je to osnovno što bi trebalo da ima svaka škola.

 Ne treba čekati da do problema dođe, probleme treba preduprediti!!!